Novi pravilnici u oblasti transplantacije ljudskih organa
Harmonizacija zakonodavstva u oblasti presađivanja ljudskih organa bila je tema radionice koju su eksperti projekta Pravna podrška pregovorima (PLAC III) održali 12. decembra u Beogradu za predstavnike zdravstvenih ustanova iz više gradova Srbije.
Zakon o presađivanju ljudskih organa, usvojen u julu 2018. godine, usklađen je sa dve ključne direktive EU u oblasti transplantacije organa – Direktivom o standardima kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa namenjenih presađivanju (Directive 2010/53/EU) i Direktivom o utvrđivanju postupaka obaveštavanja između država članica za razmenu ljudskih organa namenjenih presađivanju (Directive 2012/25/EU).
Na radionici, savetnica u Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja Aleksandra Vlačić rekla je da su usvojena i podzakonska akta (10 pravilnika), kao i da je utvrđeno 47 donor bolnica i uspostavljen sistem koordinatora.
Podršku Ministarstvu zdravlja u daljoj harmonizaciji zakonodavstva pružio je projekat PLAC III, izradom još tri pravilnika: to su Pravilnik o ukrštenoj transplantaciji bubrega, Pravilnik o načinu nacionalne saradnje kao i saradnje sa međunarodnim telima ili evropskim organizacijama za razmenu organa i Pravilnik o stručnoj osposobljenosti za vršenje inspekcijskog nadzora.
Projektna ekspertkinja Marta Sjeničić rekla je da su u usklađivanju zakonodavstva o presađivanju organa sa pravnim tekovinama EU relevantni: uslovi za davaoce i primaoce organa, oprema i stručni kadar, informacije o načinu pakovanja, označavanju i transportu organa, kao i način čuvanja podataka i obezbeđivanja dokumentacije o sledljivosti. Ona je istakla i da je u celom procesu vrlo važno poštovati Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
Odgovarajuće zakonodavstvo EU, kao i pravilnike koji su usklađeni sa dve direktive, predstavila je projektna ekspertkinja Mirela Vlašić. Presađivanje organa nije više inovativna, već rutinska aktivnost, ali zahteva sistem koji je veoma kompleksan i uključuje čitavo društvo, rekla je ona. Direktiva EU (2010/53) daje važnu ulogu kompetentnoj nacionalnoj ustanovi koja treba da uspostavi okvir kvaliteta i bezbednosti, kao i da osigura da su centri za transplantaciju pod redovnom kontrolom kako bi se utvrdilo da se poštuju zahtevi direktive.