Harmonizacija šema državne pomoći u sektoru kulture i medija sa EU pravilima
Eksperti projekta Pravna podrška pregovorima (PLAC III) održali su radionicu o harmonizaciji šema državne pomoći u sektoru kulture i medija u Srbiji sa pravilima o državnoj pomoći koja su na snazi u EU, što je deo pregovaračkog poglavlja 8 (Konkurencija).
Na radionici održanoj 24. decembra 2020. godine učestvovali su članovi Komisije za kontrolu državne pomoći, Ministarstva kulture i informisanja, institucija kulture i medija. Zamenica predsednika Komisije za kontrolu državne pomoći Ljiljana Blagojević rekla je da je Komisija od usvajanja novog Zakona o kontroli državne pomoći nezavisno operativno telo koje deluje na osnovu tog Zakona i Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći. Ona je najavila usvajanje više uredbi koje bi proizašle iz sada postojeće.
Projektna ekspertkinja Olgica istakla je da član 107 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, koji je zakonska osnova u EU, zabranjuje državama članicama da dodeljuju državnu pomoć ako takva intervencija daje prednost nekom od učesnika na tržištu. Pravila državne pomoći odnose se isključivo na ekonomsku delatnost. Prema stavu Evropske komisije kultura je neekonomska delatnost i najveći deo delatnosti kulture je van državne pomoći. Uputstva data državama članicama su da je delatnost neekonomska ukoliko je ostvareni prihod (npr. od prodaje ulaznica) manji od 50 odsto stvarnih troškova pružanja usluge.
Pravila o državnoj pomoći u oblasti kulture i zaštite kulturne i prirodne baštine primenjuju se na aktivnosti ekonomskog karaktera koje se finansiraju iz cene/naknade za pružene usluge. To su delatnosti bioskopa, koncerata, festivala; finansiranje javnim sredstvima objekata kulture i kulturne baštine od kog isključivu korist imaju privatni vlasnici (muzeji, umetničke zbirke, pozorišta) i finansiranje javnim sredstvima umetničkih škola koje nisu deo nacionalnog sistema obrazovanja. Spevec je predstavila slučajeve izuzeća od pravila u zemljama članicama EU – Kipru i Hrvatskoj. Kada je reč o finansiranju medija, državna pomoć za novine i časopise mora da se prijavi Evropskoj komisiji na ocenu jer se radi o tržišnoj aktivnosti. Prema rečima Spevec, Komisija je veoma restriktivna i od 2005. godine odobrila je samo 34 takve šeme državne pomoći, uključiv tri u vezi sa Covid-19 pandemijom. Finansiranje javnih radiodifuznih servisa u nadležnosti je država članica, gde je državna pomoć dozvoljena ukoliko ne narušava konkurenciju na unutrašnjem tržištu.
Ekspertkinja Aleksandra Sekulović predstavila je popis postojećih šema državne pomoći za kulturu i medije u Srbiji i analizu njihove usklađenosti. Svi relevantni zakonski akti su u nadežnosti Ministarstva kulture, osim Uredbe o podsticajima investitorima da proizvode audiovizuelna dela, što je u nadležnosti Ministarstva privrede. Na osnovu analize, izrađen je i nacrt Smernica za harmonizaciji šema državne pomoći za kulturu i medije sa EU pravilima o državnoj pomoći.
U diskusiji, predstavnik Ministarstva kulture Dejan Stojanović rekao je da će tokom naredne godine biti izmenjen Zakon o javnom informisanju i medijima, a da će se tokom 2022. godine sa evropskim pravilima usklađivati Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima.
